Камик (остров)
| Камик | |
|---|---|
| хорв. Kamik | |
![]() Камик (слева) и Светац (справа) | |
| Характеристики | |
| Площадь | 0,007738 км² |
| Наивысшая точка | 40 м |
| Население | 0 чел. |
| Расположение | |
| 43°01′12″ с. ш. 15°42′38″ в. д. | |
| Архипелаг | Вис |
| Акватория | Адриатическое море |
| Страна | |
| Жупания | Сплитско-Далматинская жупания |
Камик (хорв. Kamik) — скала в составе архипелага Вис, омывается Адриатическим морем. Находится в западном направлении от острова Светац.
Физико-географическая характеристика
Камик принадлежит архипелагу Вис[1]. Он расположен в Адриатическом море в 1,1 км к западу от острова Светац[2]. Площадь острова составляет 0,007738 км²[3], длина с востока на запад длина — 280 метров, максимальная ширина — 50 метров[2], береговой линии — 546 метров[3], наивысшая точка — 40 метров[1]. Он сложен меловыми отложениями[4]. Берега Камика крутые, только на восточном побережье находится низкая седловина с резким подъёмом[5].
Флора и фауна

На Камике произрастают виды Allium commutatum, Aurinia leucadea, Capparis orientalis, Crithmum maritimum (критмум морской), Frankenia pulverulenta (франкения порошистая), Lavatera arborea (хатьма древовидная), Lolium rigidum, Lotus cytisoides и Suaeda vera, а также три эндемиков: Limonium vestitum, Puccinellia teyberi и Aurinia leucadea subsp. scopulorum[6].
На Камике обитает эндемик Podarcis melisellensis galvagnii[7].
Примечания
- 1 2 Terzi et al, 2019, p. 242.
- 1 2 Božanić i Marasović-Alujević, 2020, s. 41.
- 1 2 Pregled, položaj i raspored malih, povremeno nastanjenih i nenastanjenih otoka i otočića (хорв.). Министерство регионального развития и фондов ЕС. Архивировано 16 сентября 2020 года.
- ↑ Borović i dr., 1977, s. 51.
- ↑ Furlan B.. Kamik (словен.). val-navtika.net (5 февраля 2012). Архивировано 16 мая 2022 года.
- ↑ Terzi et al, 2019, p. 250, 254.
- ↑ Gorman et al, 1975, p. 53.
Литература
- Borović I., Marinčić S., Majcen Ž., Raffaelli P.. Mamužić Mamužić. Osnovna geološka karta SFRJ 1:100.000, Tumač za listove Vis K33–33, Jelsa K33–34, Biševo K33–45, Svetac K33–32 i Jabuka K33–31 (хорв.). — Beograd: Savezni geološki institut, 1977. — 67 S.
- Božanić J., Marasović-Alujević M. Toponimija otoka bivšega života Svetac i Šćedro (хорв.). — Split: Filozofski fakultet Sveučilišta u Splitu, 2020. — 225 S. — ISBN 978-953-352-059-9.
- Gorman G. C., Soule M., Yang S. Y., Nevo E. Evolutionary Genetics of Insular Adriatic Lizards (англ.) // Evolution. — 1975. — March (vol. 29, no. 1). — P. 52—71.
- Terzi M., Bogdanović S., D'amico F. D., Jasprica N. Rare plant communities of the Vis Archipelago (Croatia) (англ.) // Botany Letters. — 2019. — Vol. 167, no. 2. — P. 241—254.
.jpg)
