Заветники
| Заветники | |
|---|---|
| серб. Заветници | |
| Лидер | Милица Джурджевич-Стаменковски |
| Основатель | Стефан Стаменковски |
| Основана | 15 февраля 2012 года |
| Страна | |
| Штаб-квартира |
|
| Идеология | сербский национализм, ультранационализм, социал-консерватизм, евроскептицизм |
| Девиз | За свободную Сербию (серб. За слободну Србију) |
| Мест в Народной скупщине |
0 из 250 |
| Мест в Скупщине Белграда |
0 из 110 |
| Сайт | zavetnici.rs |
Сербская партия «Заветники» (серб. Српска странка Заветници / Srpska stranka Zavetnici, сокращённо ССЗ), также известная как просто «Заветники» — сербская ультраправая националистическая партия, образованная в 2012 году после выхода из состава Сербской радикальной партии. Ранее была известна как Сербское движение «Заветники» (серб. Српски сабор Заветници / Srpski sabor Zavetnici). Лидером партии с 2021 года является Милица Джурджевич-Стаменковски.
Партия была основана Стефаном Стаменковски в 2012 году. По итогам всеобщих выборов в Сербии 2022 года партия сумела попасть в Народную скупщину Сербии, получив 10 депутатских мандатов. С октября 2023 года является частью коалиции «Национальное объединение». По итогам парламентских выборов 2023 года партия покинула Народную Скупщину, не набрав нужного количества голосов.
История

Партия образована 15 февраля 2012 года после отделения от Сербской радикальной партии. Впервые участие в парламентских выборах приняла в 2014 году в составе коалиции «Патриотический фронт», набрав 4514 голосов и не получив ни одного места в парламенте. В 2016 году на парламентских выборах список возглавляла Милица Джурджевич-Стаменковски[1], а партия набрала 27680 голосов, что составило всего 0,73% голосов и не позволило партии пройти в парламент. На выборах 2020 года партия также не прошла в сербскую Скупщину.
На парламентских выборах 2022 года партия «Заветники» набрала 3,82% голосов, заняв 7-е место на выборах, и получила 10 депутатских мандатов в Народной скупщине Республики Сербия, став парламентской партией[2]. В том же году лидер партии Милица Джурджевич-Стаменковски баллотировалась в президенты Сербии, набрав в первом туре 4,33% голосов[3].
На выборах 2023 года партия «Заветники» набрала 2,83% голосов, заняв 6-е место на выборах, но не прошла в парламент[4].
Идеология
«Заветники» являются ультраправой партией[5][6][7][8], придерживающейся идеологий социал-консерватизма[6] и ультранационализма[9][10]. Они выступают против признания независимости Косово[11], нелегальной миграции в Сербию[12], вступления Сербии в Евросоюз и НАТО. Они поддерживают дальнейшее развитие и углубление отношений с Россией[6][7][13].
Руководители
| Номер | Председатель | Начало полномочий | Окончание полномочий |
|---|---|---|---|
| 1 | Стефан Стаменковски | 15 февраля 2012 | 28 октября 2021 |
| 2 | Милица Джурджевич-Стаменковски | 28 октября 2021 | н. в. |
Результаты выборов
Парламентские
| Год | Лидер | Голосов | Процентов голосов | Мест в парламенте | Изменения мест в парламенте | Коалиция |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 2014 | Стефан Стаменковски | 4 514 | 0,13% | 0 из 250 |
▬ | Патриотический фронт |
| 2016 | 27 690 | 0,73% | 0 из 250 |
▬ | ||
| 2020 | 45 950 | 1,43% | 0 из 250 |
▬ | ||
| 2022 | Милица Джурджевич-Стаменковски | 141 227 | 3,82% | 10 из 250 |
▲ 10 | |
| 2023 | 105 165 | 2,83% | 0 из 250 |
▼ 10 | Национальное объединение |
Президентские
| Год | # | Кандидат | Голосов в первом туре | Процент голосов | Голосов во втором туре | Процент голосов |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 2022 | 5-е | Милица Джурджевич-Стаменковски | 160 545 | 4,23% | не прошла во второй тур | |
Примечания
- ↑ Proglašena izborna lista «Za slobodnu Srbiju-Zavetnici». Вечерние новости. Дата обращения: 6 апреля 2016. Архивировано 31 марта 2016 года.
- ↑ Kovačević, Miladin. Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije : [серб.]. — Belgrade : Republički zavod za statistiku, 2022. — P. 7. — ISBN 978-86-6161-221-3. Архивная копия от 14 декабря 2022 на Wayback Machine
- ↑ Kovačević, Miladin. Izbori za predsednika Republike Srbije : [серб.]. — Belgrade : Republički zavod za statistiku, 2022. — P. 7. — ISBN 978-86-6161-220-6. Архивная копия от 14 декабря 2022 на Wayback Machine
- ↑ Kovačević, Miladin. Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije : [серб.]. — Belgrade : Republički zavod za statistiku, 2024. — P. 9. — ISBN 978-86-6161-252-7. Архивная копия от 14 марта 2024 на Wayback Machine
- ↑ Saša Dragojlo. Serbian Far-Right Group to Hold Pro-Russia Rally (англ.). Balkan Insight (1 марта 2022). Дата обращения: 19 марта 2022. Архивировано 19 марта 2022 года.
- 1 2 3 Ninna Mörner. The Many Faces of the Far Right in the Post-Communist Space: A Comparative Study of Far-Right Movements and Identity in the Region. — Malmö: Foundation for Baltic and East European Studies, 2022. — С. 148. — ISBN 978-91-85139-13-2.
- 1 2 Sonja Biserko. Ekstremizam: Kako prepoznati društveno zlo (серб.). — Belgrade: Helsinški odbor za ljudska prva u Srbiji, 2014. — ISBN 978-86-7208-198-5.
- ↑ Mirza Imamović. The Radical Right in the Post-fascist Era (англ.) // Društvene i humanističke studije. — 2022. — 4 March (vol. 7). — P. 15–42. — ISSN 2490-3647. — doi:10.51558/2490-3647.2022.7.1.15. Архивировано 15 апреля 2022 года.
- ↑ Serbian Ultranationalists Making Mark Despite Failure At The Ballot Box (англ.). Радио «Свобода» (12 марта 2018). Дата обращения: 23 мая 2022. Архивировано 11 февраля 2021 года.
- ↑ Digitalni šovinizam na Fejsbuku: Dani srpskih nacionalističkih mrmota (серб.). VOICE (15 марта 2020). Дата обращения: 23 мая 2022. Архивировано 9 апреля 2022 года.
- ↑ Putin's Asymmetric Assault on Democracy in Russia and Europe: Implications for U.S. National Security (PDF) (Report). United States Senate Committee on Foreign Relations. 10 января 2018. p. 85. Архивировано (PDF) 5 февраля 2024. Дата обращения: 13 июля 2023.
- ↑ Migranti i vakcina glavne teme za desnicu u Srbiji (серб.). Boom93 (16 мая 2020). Дата обращения: 23 мая 2022. Архивировано 14 июня 2022 года.
- ↑ ZAVETNICI u centrali Putinove stranke; formira se srpski lobi u Rusiji! (серб.). Srbin Info (12 декабря 2017). Дата обращения: 23 мая 2022. Архивировано 11 апреля 2022 года.